To su dva aspekta jednog istog stanja: dve bolesti energije koje posebno pogađaju "intelektualne" nacije; jedna je bolest bogate, a druga siromašne nacije.
One se pojavljuju oko dvadesete godine, u dobi kada nagoni počinju da pokazuju svu svoju snagu i kada dolazi do preticanja animalne energije.
To je opasno doba jer ako je biće u fiziološkom smislu formirano i snažno, u psihološkom smislu je još uvek bez oblika, oskudno u ličnim izumima, razuzdano i nesposobno da ostvari potpunost.
Tada se čovek nalazi u situaciji da je sposoban da stvori puno energije, ali nesposoban da se zaposli i usmeri; da ima puno želja, a malo načina da ih zadovolji.
Zbog toga te bolesti pogađaju samo"intelektualce", one koji u sebi traže pravce svojih postupaka i umuju nad uzrocima i svrhom svog postojanja.
Bogat čovek postaje pesimista: on optužuje život da nije dovoljan za njega.
Siromah postaje anarhista: on optužuje društvo da ga sprečava da deluje.
Ostali, oni koji nisu intelektualci, upošljavaju svoju energiju u žestokim fizičkim vežbama, bave se sportom ili, kako se kaže, banče i luduju.
Odlično rešenje je da se svi tada pošalju u vojsku: tamo oni dobijaju već pripremljene pravce i troše svoju animalnu energiju.
Kada izađu odatle, njihov nagon je disciplinovan i naviknut na stalni rad, a njihov duh sposoban da u stvarnosti vidi načine za korisno angažovanje energije: sada sami mogu da pronađu smer.
To počinje oko dvadeset i pete godine.
Tada se za njih kaže da su se urazumili; to nije tačno: oni su se upotpunili.
Dakle, uopšte ne treba da se plašimo ove dve bolesti. Pesimizam i anarhizam, to je ludost moćnih ljudi.
Izvornik Filozofija Autoriteta
Naslovna slika Pikaso slika Gerniku
